Koliko košta izrada sajta u Srbiji i zašto se ponude toliko razlikuju

Zašto raspon uopšte postoji

Cena sajta gotovo nikada ne zavisi od broja strana. Zavisi od toga koliko odluka neko donosi umesto vas — i koliko odgovornosti preuzima kad nešto ne radi.

Uzmite dva ekstrema. Na jednom kraju je šablon kupljen za 40 €, u koji neko upiše vaše tekstove za dva dana. Na drugom je sajt kod koga je neko prvo pitao šta prodajete i kome, pa napravio strukturu prema tome, napisao tekstove, sredio Google profil i ostao dostupan kad zatreba. Oboje se zovu „sajt".

Rasponi po tipu sajta

Da razgovor ne bi ostao apstraktan, evo šta se u ponudama najčešće viđa. Prve tri cene su naše i stoje javno na strani sa cenama; poslednji red je ono što se traži za sajtove pravljene po meri jedne firme.

Rasponi nisu merenje tržišta nego ono što viđamo u ponudama koje nam ljudi donesu. Uzmite ih kao orijentir, ne kao cenovnik.

Primetićete i da se granice preklapaju. To je zato što tip sajta ne određuje cenu sam — određuje je koliko odluka neko donosi umesto vas. O tome je i ostatak teksta.

Četiri stvari koje zaista pomeraju cenu

1. Ko piše tekstove

Ovo je najčešći skriveni trošak. U jeftinim ponudama piše „klijent dostavlja tekstove". Zvuči bezazleno dok ne sednete pred prazan dokument. U praksi se tu projekti zaglave na mesecima. Ako u ponudi ne piše ko piše tekstove, pitajte — to je razlika od nekoliko stotina evra i nekoliko nedelja.

2. Da li je dizajn vaš ili kupljen

Šablon nije sramota i za mnoge firme je sasvim razumna odluka. Ali šablon je napravljen za nekog drugog, pa se vaš sadržaj savija da stane u njega. Dizajn po meri radi obrnuto.

3. Šta se dešava posle lansiranja

Sajt nije slika koja se okači i zaboravi. Treba ga bekapovati, ažurirati i povremeno menjati. Neke ponude to uključuju, druge naplaćuju po satu, treće ne pominju — pa se ispostavi da posle predaje nemate koga da zovete.

Ovo je i razlog zašto gotovo svaka ozbiljna ponuda ima mesečnu stavku. Ako je nema nigde, ne znači da je jeftinije — znači da niste pitali šta se dešava kad domen istekne.

4. Da li se meri išta

Sajt bez merenja je sajt o kome ništa ne znate. Postavka merenja poseta je pola dana posla, ali bez nje ne možete da odgovorite ni na jedno pitanje koje ćete imati za tri meseca.

Kako mi to rešavamo

Da ne bismo pisali tekst o transparentnosti pa vas na kraju uputili na „javite se za ponudu" — evo naših cena, istih onih koje stoje na strani sa cenama:

• Vizit karta · 100 € — jedna strana: ko ste, šta radite, cene, radno vreme, mapa i dugme „Pozovi". Za radnju koju ljudi već znaju, a treba da je nađu.
• Izlog · 250 € — četiri do šest strana, galerija radova, forma za zakazivanje, ključne reči za vaš grad i tekstovi koje pišemo mi.
• Prodavnica · od 500 € — korpa, plaćanje pouzećem, dostava i do sto proizvoda ubačenih.

Uz svaki ide mesečno održavanje od 25 € do 100 €, u koje ulaze domen, hosting, sigurnosni sertifikat, rezervne kopije i izmene. To piše uz cenu, ne u sitnim slovima na dnu.

Ne tvrdimo da je to jedina ispravna cena na tržištu. Tvrdimo samo da je poštenije da je vidite pre nego što nas pozovete.

Šta se ne vidi u ponudi

Cena izrade je ono što se poredi. Ono što se ne poredi su stavke koje dolaze posle, jer u ponudi obično ne pišu. Nijedna nije velika sama za sebe, ali zajedno naprave razliku od nekoliko stotina evra godišnje — i skoro uvek iznenade.

• Domen. Adresa sajta se plaća svake godine. Domen sa nastavkom .rs košta oko dve hiljade dinara godišnje, .com nešto manje. Sitno — ali ako istekne, sajt i sva pošta na tom domenu prestanu da rade istog dana.
• Hosting. Prostor na kome sajt stoji. Ide od nekoliko evra mesečno za običan sajt naviše. Jeftin hosting nije sam po sebi loš, ali se razlika vidi kad nešto pukne i kad treba neko da se javi.
• Sigurnosni sertifikat. Katanac u pregledaču. Kod većine hostinga je danas besplatan i uključen, ali ima ih koji ga i dalje naplaćuju posebno. Pitajte, jer bez njega Chrome ispiše upozorenje pre nego što čovek uđe na sajt.
• Održavanje. Ažuriranja, rezervne kopije, praćenje da li sajt radi. Ako ponuda nema nijednu mesečnu stavku, to ne znači da je jeftinije — znači da to niko ne radi, ili da ćete ga zvati po satu kad zatreba.
• Izmene posle isporuke. Najskuplja stavka koja se ne vidi. Nova cena, novo radno vreme, nova slika — ako se svaka izmena naplaćuje posebno, za godinu dana to nadmaši cenu izrade. Tražite da u ponudi piše koliko izmena mesečno je uključeno i u kom roku se rade.
• Fotografije. Skoro nikad nisu u ceni sajta. Ako nemate svoje, sajt će izgledati kao svaki drugi sajt sa istim kupljenim slikama. Fotografisanje radnje i proizvoda je poseban posao i posebna cena — ali se isplati više od gotovo svega ostalog.
• Tekstovi. Ako u ponudi piše „klijent dostavlja tekstove”, to je vaš posao i vaše vreme. Ako ne piše ništa, podrazumeva se isto. Ovo je najčešći razlog zašto sajtovi kasne mesecima.

Sve ovo se lako proveri jednim pitanjem: koliko me ovaj sajt košta u prvoj godini, sve zajedno? Ozbiljna ponuda na to ume da odgovori jednim brojem.

Šta znači kad je ponuda ispod 100 €

Ne znači obavezno prevaru. Znači da je neko morao negde da skrati, i vredi znati gde.

Najčešće je to šablon kupljen za nekoliko desetina evra, u koji se upišu vaši podaci za jedno popodne. Za neke firme je to sasvim dovoljno i pošteno rešenje. Problem nastaje kad se u toj ceni ne nalazi ništa od onoga što sajt čini korisnim: niko nije pitao šta prodajete i kome, tekstove pišete vi, Google profil niko ne dira, a posle isporuke nemate koga da zovete.

Druga varijanta je da je cena izrade niska namerno, a novac se vraća kroz hosting i održavanje koje ne možete da napustite — jer je domen registrovan na izvođača. To se prepoznaje jednim pitanjem: na čije ime se registruje domen? Ako odgovor nije „na vaše”, cena nije ono što piše.

Treća, najskuplja varijanta: sajt koji radi dok ga ne pogledate na telefonu. Za pola posetilaca on tada ne postoji.

Šta znači kad je ponuda iznad 2.000 €

Ni to nije samo po sebi ni dobro ni loše. Za deo firmi je to tačna cena — ali samo za deo.

Opravdano je kad sajt mora da razgovara sa nečim što već imate: programom za zalihe, sistemom za fakture, kalendarom rezervacija. Tada najveći deo posla nije dizajn nego povezivanje, i to se ne radi za nedelju dana. Isto važi za sajtove sa više jezika, sa korisničkim nalozima, ili sa katalogom od nekoliko hiljada artikala koji se sam osvežava iz tabele dobavljača.

Nije opravdano kad se za taj novac dobija ono što staje i u prezentacioni sajt, samo sa više strana i lepšim renderima u ponudi. Test je jednostavan: tražite da vam pokažu šta konkretno u toj ceni radi posao koji vi imate. Ako je odgovor lista tehnologija umesto liste vaših zadataka, plaćate nečiju procedure, ne svoj sajt.

I jedno i drugo se najlakše proveri tako što pitate izvođača da vam objasni ko stoji iza posla i kome je taj paket namenjen. Mi na primer za pekaru gotovo uvek predlažemo najmanji paket, a za auto servis srednji — i za to imamo razlog koji ume da se objasni u dve rečenice.

Pet pitanja pre nego što potpišete

• Ko piše tekstove i da li je to u ceni?
• Na čije ime se registruje domen? Odgovor mora biti: na vaše.
• Šta se plaća mesečno i za šta tačno?
• Koliko izmena mesečno je uključeno i koliko čekam da budu urađene?
• Šta se dešava ako jednog dana odem kod drugog izvođača? Ako odgovor nije „nosite sve sa sobom", to je crvena zastavica.

Najskuplja greška nije preplatiti

Najskuplje je platiti dvaput. Sajt koji posle šest meseci morate da bacite i platite nov košta vas obe cene i pola godine. To je najčešći scenario koji viđamo, i gotovo uvek počinje istom rečenicom: „hteo sam nešto jeftino za početak".

Nije rešenje uzeti najskuplju ponudu. Rešenje je razumeti šta u kojoj ponudi zaista piše — i tražiti da cena stoji napisana pre nego što uđete u razgovor.