Izrada sajta za restoran
Restoran se bira u društvu, za stolom ili u kolima, dok neko drži telefon i čita naglas. Odluka pada za minut i pada na dve stvari: šta ima u meniju i da li ima mesta. Sajt restorana zato mora da otvori meni odmah, bez preuzimanja ičega, i da primi rezervaciju bez poziva usred servisa.
Šta ovakav sajt mora da ima
Meni kao strana, ne kao PDF
Ovo je najveća greška koju restorani prave. PDF se na telefonu otvara sporo, uveličava se prstima i Google iz njega ne izvlači nijedno jelo. Meni ispisan kao strana čita se odmah, može se pretražiti, i pojavljuje se kad neko kuca ime jela sa imenom grada. Uz to ga vi menjate porukom, a ne slanjem novog fajla dizajneru.
Rezervacija stola u tri polja
Datum, broj ljudi, ime i telefon. Ništa više. Rezervacija stiže kao poruka, vi je potvrđujete kad stignete. Poziv usred servisa je najgori mogući trenutak i za vas i za gosta koji zove — a veliki deo gostiju ionako radije napiše nego pozove.
Radno vreme kuhinje, ne samo lokala
Lokal radi do jedan, kuhinja do jedanaest. Gost koji dođe u pola dvanaest po hranu i dobije samo piće više se ne vraća. Ovo je jedna rečenica na sajtu koja sprečava celu jednu vrstu loših recenzija — i skoro je niko ne piše.
Fotografije prostora, ne samo tanjira
Ljudi biraju i po tome kako mesto izgleda: da li je za porodicu, za sastanak ili za izlazak, ima li baštu, ima li mesta za veće društvo. Nekoliko fotografija sale i bašte odgovara na pitanje koje niko neće postaviti, a svi ga imaju.
Dostava i preko koga ide
Ako radite dostavu sami, treba zona, minimalna porudžbina i vreme čekanja. Ako idete preko platforme, treba jasan link ka njoj. Ono što ne sme da ostane je nedoumica — gost koji ne zna da li dostavljate naručiće od nekog kod koga to piše.
Koji paket i koliko košta
Izlog — 250 € + 50 €/mesec. Restoranu treba srednji paket zbog menija. Meni je po pravilu najduži i najposećeniji deo sajta i ne staje na jednu stranu sa svim ostalim; uz njega idu rezervacije, galerija i strana o dostavi. Pet izmena mesečno je taman koliko treba za sezonske promene jelovnika i cena, a ključne reči za grad rade upravo ono što restoranu treba — pretrage tipa „restoran sa baštom” uz ime grada.
Vizit karta od 100 € dovoljna je malom lokalu sa kratkim, stalnim menijem — kafiću ili roštiljnici sa deset stavki. Prodavnica ima smisla samo ako želite naplatu porudžbine preko sajta unapred, a to je kod nas i dalje retko: gotovo sve ide pouzećem ili preko platforme za dostavu.
Pitanja koja nam najčešće postave
Zašto meni ne sme da bude PDF?
Iz tri razloga, i sva tri se osete odmah. Prvi: PDF se na telefonu učitava nekoliko sekundi i onda se čita uveličavanjem, a gost bira dok hoda. Drugi: Google iz PDF-a ne izvlači jela, pa nikada nećete izaći na pretragu za jelom po kome ste poznati. Treći: svaka izmena cene znači nov fajl, pa se meni ne menja i posle šest meseci na sajtu stoje stare cene — što je gore nego da ga nema. Meni kao strana rešava sve tri stvari, a menja se porukom.
Imamo profil na platformi za dostavu. Treba li nam onda sajt?
Platforma je odličan kanal, ali nije vaš. Ona uzima proviziju od svake porudžbine, ne daje vam podatke o gostima, i sutra može da promeni pravila ili da vas stavi na trideseto mesto u listi. Sajt je mesto sa koga gost može da rezerviše sto bez provizije, da vidi ceo meni bez ograničenja platforme i da vas nađe pod imenom. U praksi rade zajedno: platforma dovodi porudžbine, sajt dovodi goste koji dolaze kod vas.
Da li da rezervacije primamo preko sajta ili da ostane telefon?
Oboje, i to je namerno. Telefon ostaje za one koji tako hoće i za rezervaciju za veče istog dana. Forma na sajtu pokriva ono što telefon ne može — rezervacije koje se prave uveče kad je kod vas najveća gužva, i one koje se prave nedelju dana unapred za rođendan ili proslavu. Forma vam stiže kao poruka i ne obavezuje ni na šta dok je ne potvrdite; potvrda je i dalje poziv ili poruka od vas.
Recite nam u dva reda šta vam treba — javljamo se u roku od 24 sata sa konkretnim predlogom.
Zatražite ponudu